blank

Koje slike smem da koristim na sajtu i društvenim mrežama

Da li ste ikada…?

  • preuzeli sliku sa Guglove pretrage
  • upotrebili sliku sa vodenim žigom i smatrali da je to u redu
  • obrisali vodeni žig sa slike i iskoristili je u nekom projektu

Ako je odgovor potvrdan i na jednu od ovih tvrdnji, verovatno ste prekršili zakon o autorskim pravima. Čak iako tvrdite da niste krivi i pozivate se na Doktrinu poštene upotrebe (Fair Use Policy) to nije dovoljno da vas (ili vašu organizaciju) zaštiti od pravnih tužbi ili pisama potraživanja.

Zahvalite se svojim srećnim zvezdama što ste uspeli da koristite nelicencirane sadržaje bez da ste uhvaćeni od strane vlasnika autorskog prava. Ako se pak dogodilo da su vam prijavljeni sporni sadržaji, ispravna stvar koju možete da učinite je da te sadržaje odmah uklonite, u suprotnom vas može očekivati najgore – vlasnici autorskog prava mogu poslati pisani zahtev vašoj hosting kompaniji za onemogućavanje pristupa vašem sajtu, odnosno obustavu na osnovu Zakona o autorskim pravima.

Uzmite u obzir da uklanjanje materijala koji krše autorsko pravo sa vašeg sajta ili iz projekata ne uklanja potpuno vašu krivicu za prethodne zloupotrebe, ali je bolje nego da predstavljate laku metu za tužbu. Servisi poput WayBack Machine dokazuju da se stvari koje odu na internet često tu zadrže zauvek.

5 stvari koje morate da znate o autorskim pravima

  1. Autorska prava su vid intelektualnog vlasništva (Intellectual Property – IP), što uključuje patente, industrijske dizajnove, trejdmarke i poslovne tajne. Za razliku od većine intelektualnih vlasništva koja zahtevaju od vlasnika da priloži prijavu za registraciju prava, autorsko pravo stupa na snagu od svog trenutka stvaranja i isključivo je vlasništvo svog stvaraoca.
  2. Autorska prava su striktno nacionalna, međutim, većina država proširuje zaštitu i na strana dela pod uslovima standardizovanim putem međunarodnih konvencija i sporazuma o autorskim pravima; poput Bernske konvencije i WIPO sporazuma o autorskim pravima.
  3. Autorsko pravo primenjivo je samo na dela stvorena od strane ljudi, stoga dela stvorena od strane neljudskih entiteta (poput životinja) ne mogu biti zaštićena autorskim pravima.
  4. Autorsko pravo primenjivo je na originalna pisana dela, slike, fotografije, filmove, muziku, koreografije, skulpture, ali NE i na ideje i činjenice.
  5. Autorsko pravo, poput ostalih intelektualnih svojina, poseduje vek trajanja koji zavisi od države u kojoj je delo nastalo. Obično, autorsko pravo ističe nakon 70-120 godina od smrti stvaraoca.

5 prava vlasnika autorskog prava

  1. Izvođenje – Vlasnici autorskog prava imaju pravo da izvode zaštićeno delo.
  2. Distribucija – Vlasnici autorskog prava imaju pravo na distribuciju zaštićenog dela.
  3. Adaptacija / Modifikacija – Vlasnici autorskog prava imaju pravo na stvaranje novih dela baziranih na zaštićenom delu ili na modifikaciju zaštićenog dela.
  4. Izlaganje – Vlasnici autorskog prava imaju pravo na izlaganje zaštićenog dela u javnosti.
  5. Reprodukcija – Vlasnici autorskog prava imaju pravo na reprodukciju zaštićenog dela.

Obično, vlasništvo autorskog prava pripada tvorcu dela, osim u sledećim izuzetnim slučajevima:

  • dela koja je zaposleni stvorio vlasništvo su poslodavca
  • radovi nastali po naručivanju vlasništvo su osobe koja je zaposlila radnike i platila izradu dela
  • dela koja su napravile dve ili više osoba zajedničko su vlasništvo tih autora
  • dela čije je autorsko pravo preneto ili prodato na drugog vlasnika

Da li bi autorska prava trebalo uzimati za ozbiljno?

Da, kršenje autorskih prava, bez obzira na to da li je namerno ili nenamerno, može da dovede do velikih novčanih gubitaka usled troškova tužbi ili sudskih poravnanja. U ozbiljnijim slučajevima, kazne mogu biti i krivične, te može doći i do pretnje zatvorom. Takav je, na primer, bio slučaj u kojem su fotografi dobili hiljade dolara nadoknade nakon naglog porasta broja tužbi za autorska prava.

Kako izbeći takve kazne?

Jednostavno. Dovoljno je da svoje sadržaje nabavljate od provajdera stok sadržaja. Oni garantuju da je sav sadržaj koji oni obezbeđuju na svojim sajtovima legalno nabavljen i da je prošao potrebne provere vlasništva, kontrole kvaliteta i dozvole za autorska prava (logoi, elementi za brendiranje, itd).

Da li postoje sadržaji koji se mogu legalno besplatno koristiti?

Da. Stok sadržaji pod Javni domen (Public Domain) licencom su besplatni za preuzimanje i upotrebu. Međutim, postoji mala začkoljica. Iako sadržaji jesu besplatni za upotrebu, nisu oslobođeni autorskih prava i vlasništva (pogledajte 8. primer).

Da li ste znali?

U 2016. godini, provajderska kompanija stok sadržaja tužena je za 1 milijardu dolara zbog licenciranja i distribucije fotografija koje su donirane u javni domen (Public Domain) od strane poznatog fotografa.

Postoji nekoliko načina da se sadržaj zavede pod Javni domen licencu:

  • Dela izdata od strane državnih vlada
  • Dela donirana od strane stvaralaca sadržaja
  • Dela kod kojih je autorskim pravima istekao rok važenja
  • Dela stvorena pre primene zakona o autorskim pravima

Ove sadržaje možete koristiti kako želite. Samo imajte u vidu da morate da obratite pažnju na prava privatnosti i objavljivanja ukoliko planirate da ih koristite u komercijalne svrhe.

Autorska prava u praksi

1. primer
Mogu li koristiti slike pronađene putem Guglove pretrage?

To zavisi od individualne slike pronađene putem Guglovog pretraživača. Ukoliko slike potpadaju pod Public Domain ili Creative Commons licencu, verovantno smete da ih koristite. U suprotnom nezakonito je preuzimati slike, bilo za ličnu ili komercijalnu upotrebu. Čak i ukoliko kropujete ili modifikujete sliku, svejedno je nezakonito.

Možete filtrirati rezultate pretraga na Guglu pomoću menija ‘Search tools’ i odabrati tip licence iz padajućeg menija ‘Usage rights’. Alternativno, možete otići na neki od sajtova koji specifično drže sadržaje sa Public Domain i Creative Commons licencama.

Ono što je svakako na vama je da vodite računa i otkrijete da li su slike postavljene pod ovim licencama zapravo vlasništvo onoga ko ih je postavio. Naš savet? Kupujte licencirane sadržaje (preporučujemo vam one pod royalty-free licencom) da biste se sačuvali od mogućih glavobolja koje bi u suprotnom mogle da nastanu.

Da, smete, sve dok su slike zavedene pod Public Domain ili Creative Commons licence.

2. primer
Smem li da uklanjam vodeni žig sa slika?

Uklanjanje vodenog žiga ili kropovanje tog dela slike smatra se slučajem svesnog kršenja prava. Ukoliko vlasnik autorskog prava odluči da stupi u pravni postupak protiv vas, mogli biste imati dosta problema. Sa napretkom tehnologije, postoji mnogo načina da se prati slika, čak iako ste joj izmenili ime, veličinu i pravili izmene na njoj.

Pogled 123RF-a na ovo je da nije vredno muke i truda u poređenju sa potencijalnim pravnim problemima koji mogu da iskrsnu. Najbolje je nabaviti odgovarajuće licence za upotrebu ili pisano odobrenje od vlasnika autorskog prava — čak i ako će vas to koštati neku manju svotu novca.

Ne. Zabranjeno je uklanjati vodeni žig sa slika zaštićenih autorskim pravima. Možete imati dosta pravnih problema, pošto se to posmatra kao svesno kršenje autorskih prava.

3. primer
Mogu li koristiti Royalty-Free slike sa standardnom licencom na fizičkim proizvodima i robi?

Štampanje royalty-free slika na fizičku robu dozvoljeno je pod standardnom licencom za do propisane količine kopija (na 123RF, to je 500,000 kopija), ukoliko se roba poklanja ili deli besplatno npr. kao promotivni materijal na sajmovima.

Ukoliko je roba namenjena za prodaju ili prevazilazi broj kopija naveden pod standardnom licencom, biće vam potrebna proširena licenca. Možete detaljnije pronaći o Proširenim licencama na sajtu 123RF.

Možete koristiti slike na robi dokle god se to slaže sa uslovima licence. Međutim, bilo kakva upotreba koja stvara direktnu dobit zahteva nabavku proširene licence.

4. primer
Da li je bezbedno koristiti stok sadržaje sa besplatnih sajtova?

Postoji veliki broj sajtova koji nude besplatne stok sadržaje za komercijalnu upotrebu bez potrebnog pripisivanja. Međutim, morate biti svesni rizika prilikom upotrebe ovako preuzetih fajlova, pošto onaj ko je postavio sadržaje ne mora nužno da bude vlasnik autorskog prava.

Ovi sajtovi se uvek obezbede da ne mogu da se smatraju odgovornim za bilo kakve pravne postupke i ograđuju se od validonsti licenci postavljenih sadržaja.

Evo nekih primera Uslova i propisa prikupljenih sa sajtova sa besplatnim stok sadržajima:

„Saglasni ste da izuzmete i ne držite za odgovorne [Besplatni sajt 1] za bilo kakve nastale gubitke, troškove, štete, i koštanja, uklučujući bez ograničenja… ”

„Saglasni ste da izuzmete i ne držite za odgovorne [Besplatni sajt 2] … od svih mogućih šteta,
povreda, odgovornosti, troškova, naknada i naplata (uključujući, ali ne ograničavajući se na, pravne i računovodstvene troškove)…”

„Stupajući u ovaj Sporazum i upotrebom sajta, saglasni ste da ćete štititi, izuzeti i nećete držati za odgovorne [Besplatni sajt 3] … naspram svih potraživanja, troškova, šteta, gubitaka, odgovornosti, i koštanja (uključujući nadoknade i troškove za advokate)…”

Jednostavno rečeno, ovi uslovi su tu da vas obaveste da provajdere besplatnih sadržaja ne možete smatrati odgovornim za bilo kakve štete ili troškove koji mogu proizići iz upotrebe sadržaja pronađenog na njihovim stranicama.

Oni samo distribuiraju sadržaje! Stoga, čuvajte se.

Možete, sve dok su slike pod Public Domain ili Creative Commons licencom. Imajte u vidu da možete snositi posledice za kršenje autorskih prava ukoliko su preuzete slike tu postavljene bez saglasnosti tvorca dela.

5. primer
Da li se autorsko pravo primenjuje na društvene mreže (Facebook, Twitter, Pinterest, itd.)?

Prema zakonima o autorskim pravima, da! Verovali ili ne, svi smo mi do neke mere izdavači na društvenim mrežama.

Šta god da objavimo na Fejsbuku, tvitnemo na Tviteru ili podelimo na Pinterestu zaštićeno je autorskim pravima. To takođe znači da možete da odgovarate za upotrebu nekog tuđeg sadržaja koji je deljen putem društvenih mreža!

Da li ste znali?

Godine 2013, fotograf je dobio 1.2 milliona dolara kada je tužio dve medijske kompanije koje su upotrebile slike koje je on objavio na Tviteru bez njegove saglasnosti.

Imajte na umu da se zakoni o autorskim pravima primenjuju jednako i na društvenim mrežama i da deljenje sadržaja kojima vi niste autor može da spada pod kršenje autorskih prava. Trebalo bi da ste bezbedni sve dok ne objavljujete tuđe zaštićene sadržaje.

Da. Postovi na društvenim mrežama spadaju pod autorska prava. Deljenje zaštićenih sadržaja koji vam ne pripadaju bez saglasnosti vlasnika vam potencijalno mogu doneti nevolje!

6. primer
Da li su dozvole od modela i dozvole za posede važne?

Kako biste se Vi osećali ako bi Vam neko došao i rekao da ste reklamirali proizvod ili uslugu, a da toga uopšte niste bili svesni?

Verovatno biste bili veoma uznemireni, pošto je Vaš lik upotrebljen u promotivne svrhe bez Vaše dozvole.

Isto važi i za dozvole od modela i za dozvole za posede. One služe da zaštite sve strane koje učestvuju — modela ili vlasnika, distrubutera sadržaja i krajnje korisnike.

Evo nekoliko situacija u kojima dozvole od modela ili poseda igraju bitnu ulogu:

Scenario 1: Čovek je video svoju kuću prikazanu u oglasu banke. Tužio je banku, pošto nikada nije dao saglasnost da se njegova kuća koristi u komercijalne svrhe. Na sreću, reklamna agencija koja je izrađivala oglas za banku imala je dozvolu za posed sa potpisom prethodnog vlasnika kuće. Na kraju, vlasnik je odustao od tužbe.

Scenario 2: Model je tužio reklamnu agenciju za pogrešni upotrebu njenih fotografija na oglasu koji promoviše prevenciju polno prenosivih bolesti, pošto je oglas prikazuje u negativnom kontekstu i narušava njenu reputaciju. U ovom slučaju model je dobio tužbu, pošto je agencija svesno iskoristila sliku bez prethodne saglasnosti modela.

Dozvole od model i dozvole za posede bitne su i zavise od načina upotrebe sadržaja. Ukoliko planirate da sliku koristite za oglašavanje (pogotovo ako sadržaj promoviše osetljive teme), najbolje je proveriti posedovanje dozvole od modela ili poseda kako biste se zaštitili od žalbi i tužbi.

7. primer
Ko je vlasnik ove fotografije?

Možda ste videli poznati selfi majmuna koji kruži internetom od 2011. Jedan korisnik je naknadno 2014. okačio verziju ove slike u visokoj rezoluciji na sajt Vikimedije.

Dejvid Slejter, čija je oprema upotrebljena od strane majmuna za stvarnje selfija, zatražio je autorska prava na fotografiju i tražio da se ona ukloni sa Vikimedije. Vikimedija je odbila zahtev na osnovu ideje da se autorsko pravo primenjuje na tvorca fotografije, što je u ovom slučaju majmun.Pošto se zakoni o autorskim pravima mogu primenjivati samo na ljude, Vikimedijini urednici su smatrali da fotografija spada u javno vlasništvo (PD). Ovo je dovelo do tužbe između Vikimedije i Dejvida Slejtera. U trenutku pisanja ovog teksta, Vikimedija još uvek drži sliku postavljenu u svojoj kolekciji.

PETA je takođe podnela tužbu protiv Dejvida Slejtera da obezbedi autorsko pravo slike u ime majmuna, koji se navodno zove Naruto.

Dok se zakoni o autorskim pravima primenjuju na ljudske tvorevine, ovaj selfi je delo majmuna. Stoga, zakon o autorskim pravima u ovom trenutku nije moguće primeniti na fotografiju. Još uvek traje rasprava u sudu o tome da li životinje imaju prava na zaštitu autorskih dela.

8. Primer
Da li je Mona Liza zaštićena autorskim pravima? A šta je sa delima baziranim na Mona Lizi?

Ovo je možda najpoznatije delo Leonarda da Vinčija, a takođe i jedno od najčešće preslikavanih i reinterpretiranih umetničkih dela na svetu. U stvari, Mona Liza je bila preslikavana i reinterpretirana od strane Da Vinčijevih sopstvenih učenika.

Mona Liza nikada nije imala zaštitu autorskim pravima pošto je Leonardo da Vinči živeo u vremenu pre sprovođenja zakona o autorskim pravima. S tim na umu, iako se se autorsko pravo ne prenosi na sliku, autorsko vlasništvo Mona Lize ostaje kod Leonarda da Vinčija, dok je vlasništvo originalne slike pod okriljem Francuske vlade.

Kao što je to slučaj sa javnim domenom (PD) ili materijalima bez autorskih prava, Mona Liza se često koristi u digitalnim i štampanim materijalima sa ili bez modifikacija. Nova dela koja poseduju značajne izmene u odnosu na original mogu se zaštititi autorskim pravima, pod uslovom da samo oni modifikovani delovi spadaju pod domen zaštite.

Ostali autori čija su veoma poznata dela u javnom vlasništvu:

  • Vilijam Šekspir
  • Ludvig van Betoven
  • Džejn Ostin
  • Luis Kerol
  • Ser Artur Konan Dojl
Autorsko pravo se primenjuje samo na dela nastala nakon sprovođenja autorskih zakona. Dela izvedena iz Mona Lize mogu da zaštite samo modifikacije autorskim pravima.

9. primer
Mogu li koristiti slike poznatih preminulih ličnosti?

Ovo je dosta kompleksno pitanje. Slike, kao što znamo, pripadaju fotografu. Međutim, ime i lik osobe, citati, prava na objavljivanje, trejdmark i autorska prava osobe mogu biti zaštićena zakonom. U tom slučaju, pisana dozvola se mora tražiti od najbliže rodbine, komercijalne zaostavštine ili korporacije koje poseduju prava publiciteta pri upotrebi slika u komercijalne svrhe.

Da. Dokle god imate dozvolu od vlasnika prava na objavljivanje za preminulu osobu.

Da li ste znali?

Miki Maus spada u zaštićena dela do današnjeg dana.

Pod Šemom autorskih prava iz 1909. (što je tada bio važeći zakon), Miki Maus je trebao da bude pušten u javno vlasništvo još 1984. Međutim, kako se bližio datum isteka prava, kompanija Dizni lobirala je u kongresu za produženje roka. Kongresno prepravljanje zakona iz 1976. dopustilo je da Miki ponovo izbegne javni domen do 2003.

Kada se rok isteka ponovo približio, Diznijev tim je ponovo lobirao u Kongresu za produžetak. Rezultat? Sonny Bono Term Extension Act iz 1998. Miki je ponovo izbegao javni domen, ovaj put do 2023.

Manje od četiri godine do Mikijevog prelaska u javni domen, Diznijev tim sigurno uveliko ponovo lobira za novi produžetak.

Autor / Izvor: 123RF; The (Almost) Complete Guide To Image Copyright

 

Podelite na svojoj omiljenoj društvenoj mreži

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *